Prošle nedelje se predsednik Amerike, Donald Tramp, sreo sa predstavnicima iz industrije video igara, članovima Kongresa i predstavnicima raznih udruženja roditelja. Razlog za ovaj sastanak je bila eskalacija nasilja u Američkim školama koje je, po predsednikovim rečima, uzrokovano igranjem video igara.
Sam sastanak se odvijao iza zatvorenih vrata tako da je malo informacija o čemu se tačno pričalo. Međutim, mnogi kritičari zameraju ovaj postupak, jer su mišljenja da je ovo bacanje prašine u oči javnosti, a da pravi problem leži u zakonu o posedovanju i kupovini oružja.
Na sastanku je prikazan klip koji bi trebao da oslika nailje koje se često sreće u video igrama, a koji je postavljen i na zvaničnom Youtube kanalu Bele Kuće.
Međutim prema istraživanju psihologa Patrika Markija (Patrick Markey), čak 80 odsto masovnih strelaca nije zainteresovano za video igre.
Igre poput Call of Duty i Grand Theft Auta su pretrpele dosta kritika zbog nasilnog sadržaja. Ovo ekstremno nasilje se lako može iskoristiti od političara kako bi se našlo žrtveno jagnje. Kada dođe do nacionalne tragedije sa velikim brojem civilnih žrtava, što je bio slučaj prošlog meseca u Floridi, gde je u Praklandu ubijeno 17 ljudi, odmah se nasilje povezuje sa igrama, jer su ubice najčešće mladi ljudi. Iako ima dosta onih koji se bore protiv ovih optužbi, sada su se i psiholozi uključili u debatu. Evo šta Patrik Marki misli o tome:
“Postoji mišljenje da igre, zbog nasilne sadržine utiču na igrače, i da bi se smanjenjem nasilja u njima smanjila agresivnost. Razumljiva je reakcija društva da se smanjenjem tog sadržaja smanjile i pojave koje se u igrama vide. Problem je što nauka, podaci, ne podržavaju da igre imaju takav efekat.”
Protivnici nasilja u video igrama optužuju i proizvođače oružja, poput Remingtona, da su puške koje se javljaju u igrama kao šro je Call of Duty, bile okidač za nasilje. Konkretno, u tužbi roditelja žrtava iz masakra u kome je Adam Lanza ubio 26 ljudi, kaže se da je ubica postao zainteresovan za oružje posle opsesivnog celodnevnog igranja.
Činjenica da 80 odsto masovnih strelaca nije zainteresovano za video igre nije pokazatelj da one nemaju nikakav uticaj na ubice. Ali je verovatnije da na njih utiče kao i bilo koji drugi aktivator. Neka istraživanja su pokazala da se stopa nasilja čak i smanjuje kada izadje neka ovakva igra. Problem je mnogo dublje prirode, i najjednostavnije je da se krivica svali na igre. Same igre mogu biti i terapeutsko sredstvo, kao što je pokazao projekat u Novom Zelandu. Poput baruta, one mogu da pomognu ali i da budu zloupotrebljene.
Igra protiv depresije