A Plague Tale: Innocence je avantura koja nas vodi u mračni srednji vek, u vreme kuge i ratova. Brutalna realnost i nevinost glavnih aktera, Amicije i Huga, stvaraju priču koja je uverljiva i dirljiva.
Grafika
Prvo što ćete primetiti kada igru pokrenete jeste njena lepota. Grafika je fantastična, a mirni pejzaži srednjevekovne francuske samo pojačavaju mračnu sliku vremena koje nadolazi. Ovaj kontrast me podseća na Gospodara prstenova, koji počinje sa Bilbovim rođendanom a najmračniji trenutak doživljava u opsadi Minas Tirita. I u A Plague Tale: Innocence početak je šaren, veseo, bezbrižan. Amicija uči od oca kako da koristi praćku. To je jedino oružje koje će koristiti. Naravno, kako igra napreduje, tako će i njene veštine i mogućnosti koje može uraditi sa njom.
Programeri iz Asobo studia su odradili fantastičan posao. Igra senki, pacovi koji se sklanjaju od svatlosti, interakcija sa objektima, sve je urađeno perfektno. Najbolje od svega je što posle nekog vremena na to gledate kao normalnu pojavu, jer vas ovaj mračni svet uvuče u sebe. Ali se opet iznenadite kada na primer zapalite jedra vetrenjače, kako bi prošli pored horde pacova.
Priča
Iako je grafika meso na kostima, priča je ta koja igri daje dušu. Od prvog trenutka, avanture Amicije i Huga deluju strašno realne. Blaga netrpeljivost starije sestre prema bratu zbog njegove misteriozne bolesti i pažnje majke usmerene ka njegovom lečenju deluje skroz realno. I sve nedaće kroz koje će deca proći jesu strašna, ali im je dat težak teret, koji ipak mogu nositi na svojim nejakim plećima. Njihov dom na početku igre napadaju vojnici Inkvizicije koji ubijaju sve pred sobom. Hugo i Alisija uspevaju da pobegnu i tu kreće njihova golgota. Mali Hugo i njegova misteriozna bolest samo otežavaju situaciju. Osim Inkvizicije, tu su besni seljaci, koji žive u strahu od kuge koja hara. Svuda su vojnici, Englezi, Francuzi. Ali najstražniji su pacovi. Hiljade njih. Jedina odbrana od njih jeste svetlost. A naši heroji su pravi nosioci svetlosti u ovim vremenima. Amicija će učiniti sve što može kako bi pomogla bratu da pobedi bolest i da pobegnu od Inkvizicije.
Gameplay
Danas sam nešto baš raspoložen za reference sa Gospodarom Prstenova. Ova avantura nas više podseća na akcije Bilba, neko nekih velikih ratnika. Znači, šunjanje je naše najjače oružje. Iako Amicija ima praćku, koju uspešno koristi, protiv mnogih protivnika ona je skroz beskorisna. Zato je visoka trava i mrak naš najveći saveznik. Sve dok se ne pojave pacovi. Tada nam je vatra jedini spas. Dovoljan je jedan pogrešan potez i smrt je zagarantovana. Vojničko koplje ili zubi pacova. Igra nije teška, ali ni prelaka. Sistem check pointova radi dobro. Često ćete morati da logički razmišljate kako bi prošli neku mapu. A posle toga kreće sumanuto bežanje dok vam se svežanj pruća gasi ili vas jure vojnici Inkvizicije. Igra vas tera da idete dalje. I kada se čini da nemate daha, ona napravi pauzu.
Tokom avanture sakupljate razne stvari. Njih koristite za nadogradnju praćke i opreme, ali i za neke alhemičarske tinkture. Na taj način ćete paliti vatru praćkom, terati neprijatelje da skinu kacige, čineći ih ranjivim i sl.
U poslednje vreme su moderne brze igre, koje ne umaraju mnogo igrače. Jedan raid, mapa sa zombijima ili novi hack and slash dungeon, i posle idete na kaficu. Ovo nije taj tip igara. Niti je brza, niti je tema laka. Ovde želite da dodjete do kraja, da vidite šta se desilo sa karakterima koje ste upoznali. Kao u nekoj knjizi koju volite. Zato je A Plague Tale: Innocence tako dobra igra.
Igru za potrebe opisa nam je ustupio ComputerLand. Hvala, jer je ovo naslov koji se ne propušta.