Fun and games, to je rad u industriji igara, zar ne?!? Sve je veći broj mladih ljudi koji sebe vide u ovom poslu. I to je dobro. Stvarati nešto kreativno, raditi u dinamičnom okruženju, sve to lepo zvuči. Problem se javlja kada ljudi uvide da pravljenje igara nije isto što i igranje igara. Sledeći članak preuzimamo sa gamedev.net sajta, gde su ljudi podelili svoja iskustva na ovu temu.
Igrajte se napolju
Da, videli smo ih svih vrsta. Klince sa sjajem u očima, koji kada saznaju da radimo u industriji igara, na kolenima mole da im odamo tajnu. Kako smo uspeli? Kako smo naterali nekog da nam plati za taj posao?
Ima ih na milione. Uglavnom mladića, mada je i broj devojaka začuđujuće visok. Nekako su naivni, ponekad malo dosadni, ali na simpatičan način. Uradili bi sve da budu kao mi, ne pitajući za cenu. Prave se da slušaju kada im pričamo o prekovremenim satima i lošoj plati. Ali im to na jedo uvo uđe a na drugo izađe. U nihovim neiskusnim očima, pravljenje igara je pravo blaženstvo.
Zatim im se desi nešto strašno. Konačno dobiju posao u industriji igara.
Vremensko rastezanje i druge relativističke katastrofe
Da krenemo od najglavnijeg: odbacimo očaravajuću podsvesnu pretpostavku iza oduševljenja industrijom igara da je pravljenje igara i igranje igara varijacija na istu temu. Verujte mi nemaju ništa zajedničko. I hvala Bogu na tome.
Razmislite malo o tome. Ovih dana, za tipičnu igru je uspeh ako omogući oko 40 sati zabave. Četrdeset sati. Oko nedelju dana. Sada, razvoj te iste igre će trajati, u proseku, dve godine.
Molim vas da dobro porazmislite o neverovatnoj stvari koju ste upravo pročitali.
Ako ste tester ili dizajnirate igru šaha ili Civilizaciju III, radićete na igri sto puta duže nego što će je vaši kupci igrati. S-T-O P-U-T-A.
Molim vas da zamislite koliko bi vam bilo zabavno da igrate jednu igru, ali samo tu jednu igru, svakog dana, osam (do dvanaest) sati, dve godine. Da, u pravu ste, ne bi bilo ni malo zabavno. Posle mesec dana, bilo bi vam neviđeno dosadno. Posle dva meseca, dobili bi ospice na samu pomisao na tu igru. Do trenutka kada igra već može da se prodaje…pa, verovatno bi pobili sve druge iz tima pre njenog kraja.
Kreiranje igara naravno ima svojih nagrada; da je drugačije niko se time ne bi bavio. Ali je to težak posao, i nije ni približno što i njihovo igranje. Utuvite to u glavu!
Raskidanje sa nerealnim očekivanjima
Sada kada smo utvrdili da je kreiranje igara pravi posao, postavlja se interesantno pitanje: pošto je krajnji proizvod tako zabavan, zar ne bi i sam proces stvaranja trebalo da bude takav? Pa, moguće je da imate super vreme u game studiju, ali je proizvod samo deo razloga. I to ne tako veliki deo. Da li trebamo očekivati, pošto smo u industriji zabave, da nam poslovi budu zanimljiviji od onih u drugim industrijama? Na žalost, ne. Svako ko je proveo bar jedan dan na filmskom setu to zna. Trebalo bi da znamo i mi.
Industrija igara je baš to, industrija. I to ne baš profitabilna. Tužna istina jem da bi bile na nuli, igre moraju da se prodaju u u ogromnim količinama; većina PC igara se prodaje oko 15,000 do 40,000, dok je teško da se zaradi novac ako je prodaja manja od 150,000. Posledice ovih činjenica su sledeće:
- Plate u industriji igara su niže nego bilo gde u industriji softwarea
- Radne nedelje u industriji igara mogu da budu veoma duge
- Sigurnost posla je vrlo niska
Vratićemo se na sve ovo detaljnije u nastavku. Do tada, zapamtite ovo: većina nas doživljava konstantan pritisak od izdavača ili šefova koji se boje da će ostati bez posla.
Dakle, ako želite da nam se pridružite, ne očekujte žurku bez prestanka, jer je nećete dobiti i nećete se dugo zadržati u ovom poslu.
Neodoljiva lakoća produženog rada
Kada sledeći put prolazite pored trafike, uzmite neki ekonomski časopis. Jedna stvar koja se ponavlja u svim tim člancima o softverskoj industriji jesu fraze poput “brzo rastuća sredina” ili “takmičakska radna etika” i sl. Ono što žele da kažu je da se tamo radi napornije nego robovi na rimskoj galiji. I iz nekog razloga, pisci tih članaka misle da je to najinteresantnija stvar na svetu.
Izuzimajući činjenicu da vredni šefovi zahtevaju od svojih podčinjenih da rade koliko i oni, glavni razlog zašto štampa predstavlja da je radna nedelja od 60 sati “in” može se sumirati u sledećem:
- Većina poslovnih ljudi veruje (sa pravom ili ne) da prosečan radnik može da postigne više u 60 sati nego u 40, i da će, ako izgubi ritam, lako biti zamenjen nekim ko može da radi bolje.
- Kako taj radnik obično ne bude plaćen za tih 20 dodatnih sati, ta proizvodnja je besplatna.
- Besplatan posao čini da bogati postanu još bogatiji.
- Novine su vlasništvo bogatih ljudi, koji bi najviše na svetu voleli kada bi njihovi zaposleni rekli “Čoveče, baš je pohvalno sto svi ti štreberi provode svo to dodatno vreme na poslu umesto da budu sa svojim porodicama ili da uzgajaju bonsai; što ne bi i mi uradili isto?”
Na kraju krajeva, svi ćemo mi jednom umreti
Kako je veoma velika cena pravljenja igara, mali broj njih ima neku zaradu. Zato tipični životni ciklus nekog studia za pravljenje igara izgleda ovako:
- Kada radiš u start-upu, uvek je manjak novca, pa su plate male a ima puno prekovremenog rada, u suprotnom proizvod ne može da se izbaci na tržište. A kada se izbaci, ma koliko je to malo verovatno, neće generisati dovoljno prihoda, tako da se studio ili gasi ili ga neko kupuje (U idealnom scenariju, naravno, sakupiće se dovoljno novca da studio bude nezavistan do nekog velikog hita. Ovakve stvari su se dešavale ali izuzetno retko. Ako ste nesigurna osoba kojoj promena posla teško pada, tražite ga na drugom mestu.)
- Sada, najbolji slučaj je da će se prodati nekom velikom izdavaču igara. Međutim, veliki izdavači imaju velike troškove i brdo naslova koje izbacuju od kojih većina neće biti profitabilna, tako da čak i u slučaju da vaš proizvod zaradi veliki novac, malo od toga ima da dodje do vas
- Najgori mogući scenario je da studio NEĆE biti kupljen od strane izdavača igara, već neke firme koja ima druge tradicionalne medije i koja misli da je cool da ima još jednu internet stvarčicu. Na žalost, ljudi u tradicionalnim medijima ne prihvataju činjenicu da mladi ljudi, ispod 40 godina treba da imaju pristojnu platu, tako da je situacija loša, ma koliko para da vaš tim generiše
U poređenju sa igrama, dobar programer sa fakultetskom diplomom može da zarađuje 20%-50% više u drugim softverskim industrijama. Istinita priča: Više zarađujem kao AI istraživač (račune polažem samo sebi i svom malom projektu) nego što sam ikada zarađivao na gelu studia za kreiranje igara.
Da rezimiramo: kada ste u industriji gde mnogo mladih (tj. jeftinih) ljudi želi da radi, kao što su igre, uvek imate pritisak za smanjenje plata i produženje radnog vremena. To je zakon kapitalizma. Ne kažem da je dobar zakon, ali je zakon.
Dilbert i Daikatana
Da šefe
Radio sam u različitim kompanijama, u i van industrije igara, od jedan čovek – firma prodavnice do međunarodnih koje su obrtale milijarde dolara, u privatnom i državnom sektoru. I ono što mogu da kažem je da svuda možete naći šefove koji žude za kontrolom, koji teraju da se radi preko mere ili su jednostavno puni mržnje. Radio sam sa svim tim tipovima i činjenica da li smo pravili nagrađivanje edukativne dečije programe ili 3D platforme za PlayStation nije imao nikakav uticaj na njihovo ponašanje.
U stvari, nešto sam kontemplirao, ova industrija je magnet za budale, jer ima potencijala za brzu zaradu i ne postoji neko ograničenje za pokretanje posla. Da pokreneš posao kao doktor ili inženjer, moraš da pokažeš određeni nivo znanja, ali se sada svako može samoprozvati ekspertom u interakivnom softeru. Viđao sam kako velike medijske kuće kupuju uspešne game studije i menjaju one koji su ih do tada vodili sa tipom koji izgleda kao četrdesetdvogodišnji šef kuglane, samo zato što CEO veruje da on izgleda “bezbednije” od dvadesetsedmogodišnjeg umetnika, i da će to uliti sigurnost akcionarima na sledećem sastanku. Kakva je budućnost takvog studija po vama?
Čak i da je šef cool, kolege ne moraju da budu. A ako je sve super, može da se desi da nestane para i da dođe do otpuštanja.
Firma koja pravi igre je firma. I nemojte nikada da zaborevite to.
Još jedna stvar: korporativna kultura se retko menja, tako da ako je kompanije bez veze danas, ne trudite se da ostanete u njoj u nadi da će postati bolje. Bio sam na čelu jednog studia, tako da sam teoretski bio u poziciji da utičem na poslovnu sredinu kako se samo poželeti može. Nije upalilo. Ukoliko niste u poziciji da otvorite novu prodavnicu i ukalupite je u svoj ideal, ili nekako ostanete na poslu 300 godina, kompanija u koju ulazite je verovatno ona koju ćete i napustiti. Ako vam se sviđa radno okruženje, odlično. Ako ne, odmah idite i poštedite sebe muka
Da li ste se ubedarili?
Dizajner igara
Industrija igara može da bude odlično mesto za rad. Ako nekad budete deo neke hit igre, emocionalna ispunjenost će biti neverovatna i možda više nikada nećete morati da brinete o nalaženju posla. Ako ste ambiciozni, možete dobiti više odgovornosti u madosti nego na bilo kom drugom mestu. Ako ste stvarno dobri u poslu, nikog neće biti briga da li ste završili fakultet. Na kraju, posle svega rečenog, kodiranje u 3D endžinu ili crtanje dopadljivog početka igre i dalje je bolje od 94.8765% poslova koje možete naći.
Međutim, pravljenje zabave i igara, nije fun and games. To je ozbiljan posao, teži od većine drugih.
Dobrodošli u nestvaran svet!