Shadowrun Hong Kong je izometrijski cyberpunk RPG koji imaginarijum likova iz Gospodara Prstenova smešta u okruženje iz Blade Runnera. Za sve ljubitelje Shadowrun univerzuma, ovo je još jedna intrigantna priča u svetu koji meni izgleda kao onaj iz Arcanuma samo 500 godina kasnije. Trolovi koji se bave izbacivačkim poslovima u noćnim klubovima, orci koji rade kao plaćene ubice, patuljci hakeri…sve to u kombinaciji sa neonskim svetlima Hong Konga daje dobru podlogu za zanimljivu priču. A priče ovde ima na pretek. Svi koji ne vole da čitaju tekst u igrama, neka ovaj naslov zaobiđu u širokom luku.
Shadowrun: Hong Kong
Igra počinje pozivom našeg očuha, Raymond Blacka, da se hitno vratimo u Hong Kong kako bi mu pomogli. Za razliku od predhodnih delova, gde smo počinjali kao Shadowrunneri, sada nam je taj put nametnut. Vrativši se u Hong Kong, srećemo Dankana, koji je poput nas sigurnost našao u Rejmondovom domu. Nas je put odveo u stranu sitnog kriminala a on je postao policajac. Rejmond se u poslednje vreme čudno ponašao i sada mu se gubi svaki trag. Istražujući gde se sve kretao pre nestanka, srećete Shadowrunnere koje je Rejmond unajmio da ga štite kada se zaputio u najozloglašeniji deo grada, Walled City. U toku vašeg razgovora, policija započinje okršaj i mi u samoodbrani ubijamo napdače. Time postajemo traženi od strane zakona. Jedina nam je šansa da preživimo ako počnemo da radimo za Kindly Cheng, sivu eminenciju u Hong Kongškom podzemlju. Tako kreće naša karijera Trkača u Senkama.
Akcenat u celom serijalu je na priči a sam akcioni deo je u cilju priče. U mnogim delovima možete da borbu izbegnete ili zaobilaženjem protivnika ili kroz razgovor. Sam borbeni sistem je baziran na principu akcionih poena (AP). Na početku imate 2 poena, koja možete da iskoristite za kretanje, napad, punjenje oružja, lečenje, bacanje magije. Kasnije kako napredujete broj APova se povećava a možete ih povećati i pomoću magija. Ono što je meni zasmetalo je nemogućnost rotiranja kamere u igri. Borba je potezna, prvo igraju svi vaši članovi družine a onda protivnički.
Sama grafika zaostaje u odnosu na druge izometrijske potezne RPGove koji su nedavno izašli. Sve deluje “old school”, za moj ukus i previše. Kada je Shedowrun Returns izašao 2013., to mi je bilo ok ali tri godine kasnije, studio Harebrained Schemes treba da razmišlja o korenitijim izmenama. Sa druge strane, kako je grafika u funkciji priče i kako postoji velika armija ljubitelja Shadowrun univerzuma, izdavači su igrali na sigurno.
Za sve one koji u igrama vide umetnost i vole cyberpunk podkulturu, Shadowrun je naslov koji nikako ne smeju da zaobiđu.