Vampyr je mračni akcioni RPG smešten u sumorni Whitechapel, gde je 1918. London zahvaćen epidemijom španskog gripa, hiljade života su izgubljeni a virus pojačava svoj smrtonosan stisak. Igrate kao Jonathon Reid, doktor koji pokušava da reši misteriju ovog virusa, i – verovatno još važnije – da otkrije ko ga je pretvorio u vampira…
Vampyr Slika 1
Razvijen od strane Dontnod Entertainmenta, koji je ranije radio na Remember Me i Life is Strange, Vampyr ima dobro poreklo. GameWatcher se nedavno u Parizu susreo sa Stephane Beauvergerom, direktorom priče u Vampyru, kako bi pričali o izazovima i problemima koji su se javljali pri oživljavanju ovo stvorenja noći.
Zašto ste se odlučili da iskoristite London kao mesto radnje u Vampyru? Da li ste razmišljali o drugim gradovima?
Stephane Beauverger: Ne, jedan od razloga zašto smo se odlučili da priča bude u Londonu je zato što je to gotski grad. Postoji mnogo legendi i mitoloških stvorenja povezanih sa gradom, tako da je lako zamisliti da takvo stvorenje vreba u gradu koji ima takvu prošlost kao što ima London.
U igri ste vampir, neupokojeno stvorenje noći. Koliko ste od vampirske mitologije – poput kolca, svete vode i sličnog – iskorišćeno u igri?
Stephane Beauverger: Lik vampira je veoma kompleksan jer je to veliki arhitip; postoji veliki broj verzija stvorenja. Da li ga Sveta voda može povrediti? Da li na njega utiču krstovi? Da li sija na suncu? Morali smo da odlučimo o njegovim osobinama, a kada smo to uradili, imali smo našeg jedinstvenog vampira. Tako da smo u neku ruku kreirali naša pravila. Na primer, oni nisu duhovi, imaju tela i mogu da se vide u ogledalu, ali ne mogu da uđu u kuću ako nisu pozvani. Kreirali smo pravila i odlučili kako da ih koristimo.
Vampyr Slika 2
Kako igrač uči o poreklu vampira u igri?
Stephane Beauverger: Igrač će u toku igre sakupljati neke predmete u kojima će se pratiti priča o vampirima. Ako želite da saznate više o njima, postoje načini u igri da to otkrijete. Veoma mi je interesantno kako je Skyrim kreirao svoj svet – možete da ga bolje upoznate čitanjem knjiga tokom igre, i to je način koji se meni veoma dopao. Stvorili smo nekoliko tajnih frakcija, ljude koji su u savezu sa vampirima već vekovima, čak i lovci na vampire imaju frakciju na koju ćete naići u igri. Oni razumeju ko ste vi i znaju kako da se bore protiv vas, tako da znaju dosta. Naći ćete knjige i informacije koje su oni ostavili koje će vam pojasniti ko ste vi. Ili preciznije, ono što misle da ste vi.
Borite se protiv lovaca na vampire, ali se borite i protiv samih vampira. Zašto, zar niste na istoj strani?
Stephane Beauverger: Vampiri su kao ljudi – ne dele svi iste ciljeve. Naići ćete na dosta ljudskih i vampirskih neprijatelja. Počećete igru kao veoma mlad vampir, koji je ustao iz groba pre samo nekoliko sati. Nemate pojma ko vam je to učinio niti zašto. Odgovor ćete naći igrajući glavnu priču. Vampiri su veoma tajanstveni i sebični, tako da do odgovora dolazite na teži način, pričajući sa drugima i završavajući zadatke.
Kako evoluirate kao vampir i kako ojačavate? Da li dobijate iskustvo ubijajući ljude?
Stephane Beauverger: Ne morate da ubijete bilo koga u igri, na vama je da odlučite kojim ćete putem ići. Iskustvo možete dobiti i ubijanjem pacova i ostalih stvorenja, rešavanje zadataka takođe vam ga povećava. Ali ubistvom čoveka ili vampira dobijate veliku količinu iskustvenih poena, tako da vas igra motiviše na ubistva drugih. To zaista jeste tamna strana Sile. lakše je da krenete tom stranom. Nismo želeli da kreiramo neki sistem sa moralom koji bi to označavao kao dobro ili loše, vi ste vampir tako da je u vašoj prirodi da pijete krv drugima.
Vampyr Slika 3
Znači slobodno možete da šetate okolo i pobijete sve na koje naiđete?
Stephane Beauverger: Ne bi bilo najmudrije da na taj način igrate igru. Vaš paravan doktora nikako ne sme biti razotkriven, tako da smete ubijati samo ako nema svedoka. Umesto toga, morate odvesti građane u mračne uličice ili negde sakriveno, kako bi ih ubili. Ako suviše brzo ubijete previše ljudi, ceo kvart će propasti. U ovom trenutku, stanovnici Whitechapela su ostavljeni sami sebi. Vlada jednostavno nije mogla da se izbori sa infekcjom. To znači da možete ubiti nekog na ulici i samo ostaviti telo da leži. Nikog neće biti briga osim nekoliko prijatelja i rodbine žrtve, ali će to uticati na način na koji te oni gledaju, bez obzira da li je ta osoba bila važna ili ne.
Kada pričamo o Whitechapelu, kako su se građani snašli sa svim tim odvratnim vampirima koji se šetaju unaokolo? Zašto svi ne trče ulicama u panici?
Stephane Beauverger: U to vreme ljudi su mnogo lakše podnosili čuda prirode. John Merrick, čovek slon, je najbolji primer. Ljudi koji su se vratili iz Prvog svetskog rata bi nekada imali strašne povrede lica, a rekonstruktivna hirurgija je imala polovičan uspeh. Tako da su stanovnici Londona navikli na neke strašne stvari, tako da su mislili da su vampiri ljudi sa užasnim ožiljcima. U istoriji je bilo mnogo slučajeva gde su ljudi bili pogođeni demencijom, kao posledicom španske groznice. Bilo je čak i nekoliko slučajeva gde su ljudi ubijali svoje porodica jer su poludeli od groznice. Tako da kada vampiri ubiju, ljudi pretpostavljaju da je samo još jedno obično ubistvo.
Koliko je precizna vaša verzija Londona iz 1918. godine? Da li je precizna mapa ulica sa poznatim objektima koje možete istražiti, poput onih u poslednjem Assassin’s Creedu?
Stephane Beauverger: To neće da bude precizna mapa Londona, ali će i dalje biti nekih prepoznatljivih znamenitosti, poput Temple Church. Imali smo problema da dobijemo dozvolu za prikazivanje tih znamenitosti, ali se neke ipak pojavljuju, poput Tower Bridgea. Mnoge zgrade imaju zaštićena vizuelna prava, ali se na sreću u pozadini vide zgrade poput Big Bena.
Koliko slobode imaju igrači u smislu koga smeju a koga ne da ubiju od NPC-jeva na koje naiđu?
Vampyr Slika 4
Stephane Beauverger: Glavna tema i priča u igri je takva da smo želeli da se igrač oseća kao vampir moji može da ubije ili ne, koji može da spasi ili odužme život. Potpuno je na vama da li ćete nekoga da ubijete ili ne. Nikada vam se ne traži u igri da pribegnete nasilju, uvek ima bar dva nekad tri načina da završite zadatak. Na vama je kako ćete doći do cilja, ali će uvek biti posledica. Ako vampir traži nešto od vas a vi uradite suprotno, on neće na to gledati blagonaklono. Ili ako neko traži od vas da nekome oduzmete život a vi ne izvršite naređenje, on to neće ceniti. Kao i u životu, postoji više načina da se dođe do cilja. Na vama je da odaberete put, ali če uvek postojati cena.
Da li to znači da igra ima više završetaka?
Stephane Beauverger: Da, na kraju će sve posledice biti sabrane i kreiraće različit kraj. Kraj će zavisiti od toga kakvu ste ulogu vampira igrali; sve male odluke koje pravite kreiraće snežnu loptu koja će na kraju postati nešto veliko. Ne postoji dobar ili loš kraj, put ka dobrom ili lošem nikada nije pravolinijski.
Kakve vrste predmeta postoje i kako dolazite do njih?
Stephane Beauverger: Do predmeta dolazite završavanjem misija, otvaranjem kutija ili pljačkanjem tela onih koje ubijete. Svi sastojci koji su vam potrebni da sami kreirate oružje se mogu naći istraživanjem. U skrivenim prostorijama možete naći informacije o vampirskom folkloru i njihovim slabostima, kako bi vam pomogli da steknete bolju sliku o tome sa čim se suočavate.
U smislu vremena igranja, koliko je igra dizajnirana da traje?
Stephane Beauverger: Planiramo da Vampyr traje 15 sati. To je vreme koje će biti potrebno da se prođe samo glavna priča. Za sada, igra je podeljena na 25 glavnih misija, ali se to može promeniti. Ima dosta sekundarnih zadataka i puno predmeta za skupljanje koje igrač treba da nađe. 15 sati je stvarno minimum ako želite da dođete do kraja.
I na kraju, koliko ste odmakli u razvojnom ciklusu ove igre?
Stephane Beauverger: Igra je i dalje u pre-produkciji, i u tom stanju je već skoro godinu dana. Sada marširamo napred u produkijskom procesu. Još je veoma rano, ali ciljamo da se igra objavi u toku sledeće godine.
