XCOM 2, nastavak sjajnog serijala koji je dao neophodnu svežinu starim XCOM igrama, pomeren je za 5. februar 2016. godine. “Posle ekspanzije XCOM:Enemy Unknown lestvica je postavljena visoko i svi žele da se očekivanja korisnika ispune”, kažu iz razvojnog tima 2K Games. Kako se dan D pribižava, prenosimo vam utiske onih koji su imali mogućnost da probaju igru pre njenog izlaska.
Misije sada kreću sa nečim što se naziva “faza skrivanja”, koja daje vašem timu mogućnost da izvidi okolinu kako bi mogli da postave zasedu neprijateljskoj patroli.Ovo je poboljšanje na predhodna dva dela Enemy Unknown i Within iz više razloga. Prvo, to znači da neprijatelj mora da prati postojeću patrolnu rutu a ne da se teleportuje po mapi bez nekog reda (problem koji se javljao u prošlim delovima kada bi se grupa neprijatelja materijazovala iza vas, bez obzira što ste predhodno temeljno očistili mapu).
Još bitnije, skrivanje vam daje mogćnost drugačijeg igračkog iskustva.Umesto da se prikradate, čekajući da se pojavi prva grupa vanzemaljaca, možete da se krećete po mapi sa određenom dozom sigurnosti. XCOM 2 jasno pokazuje koja su polja u protivničkom vidokrugu, kako bi mogli da iskoristite teren za napad. Veliko je zadovoljstvo kada taktika uspe, ali i dalje postoji rizik, jer niste sigurni kako se tačno neprijateljske trupe kreću iz kruga u krug.Vaš pažljivo planiran napad može da krene po zlu ako patrola promeni način kretanja i vidi vas u poluzaklonu na samo nekoliko metara od sebe.
Ovo su stvari koje volim da vidim u nastavcima: ideje koje pokušavaju da reše probleme koji su postojali u predhodnim delovima a u isto vreme pružaju nešto novo i interesantno. Ovo važi i za neprijateljska pojačanja, koja se mogu pojaviti u bilo kom trenutku misije. Dobićete upozorenje na vreme, sa bakljom koja pokazuje gde se na mapi pojavljuju, kako bi mogli da se pripremite. Ovo je mačiji kašalj kada su svi članovi tima zdravi i niste u sred nekog okršaja. Ali situacija neće uvek biti tako idealna. Na taj način vas igra tera da što pre pređete mapu. Ovde vidim jedan potencijalni problem o kome bi dizajneri trebalo da razmišljaju. Šta me sprečava da namerno ne razvlačim pitu i ne završavam misije u nadi da se pojavi što više neprijatelja kako bi gomilao ubistva, opremu i iskustvo?
Završio sam jednu misiju koja se odigravala u Novoj Indiji. Objektiv je bio da se uhakuje skriveni kompjuter Pokreta Otpora, koji je bio sakriven u trošnoj kolibi oko koje je se širio urbani prostor. Koliba je bila okružena čuvarima i ogromnim reptilima, takozvanim Vipers-ima. U XCOM 2, tim je na početku svake borbe sakriven i priprema za borbu je bez napetosti. Dok god niste vidljivi neprijatelju (njihovo vidno polje je markirano crvenom senkom na mapi) i niko ne puca, tim će ostati skriven dok ne zauzmete optimalan položaj za napad.
Nema napetosti dok nema vremenskog ograničenja, ali sam ja imao samo osam krugova pre nego što me mreža izbaci iz otporaškog kompjutera. Moj tim se sastojao od dve nove klase – Specijalaca i Rendžera – uz Bombaša, Novajliju i Snajperistu (Sharpshooter), koji predstavlja zamenu za Sniper klasu iz Enemy Unknown Postavio sam se iza zaklona, snajperista je zapucao i ja sam čekao da se pokrene Pakao. Iako je snajperista pucao, ostali su i dalje bili u zaklonu čekajući da im neprijatelj uđe u domet.
Zaseda u XCOM 2 radi drugačije od predhodnog dela: ranije su svi članovi ekipe koji bi videli nekog protivnika raspalili po njemu istovremeno. Sada će se to dešavati jedan za drugim, ako za tim uopšte bude potrebe. Ovo poboljšanje je jedno od važnijih, jer su mnogo igrači onakav način smatrali bugom.
