Velika recesija u industriji video igara trajala je od 1983. do 1985. godine. Te davne 1983. industrija igara je vredela 3.2 milijarde dolara da bi za samo dve godine, 1985. spala na samo 100 miliona. Ovaj krah je skoro uništio industriju igara i doveo do bankrotstva nekoliko veliki IT firmi među kojima je bio i Atari, do tada kompanija sa najbržim rastom. Postoji više razloga koji su doveli do ovog kraha, ali je sigurno glavni, zasićenje tržišta.
U to vreme je na tržištu bilo dosta konzola poput Atarija 2600, Atarija 5200, Bally Astrocade-a, ColecoVision-a, Coleco Geminija (klon Atari 2600), Emerson Arcadia 2001 i mnogih drugih, koje su koristile svoj softver za kreiranje igara. Kako su se softverske kompanije tek razvijale, kvalitet tih naslova nije bio na visokom nivou. Programeri su bili suočeni sa velikim problemima da za minimalno vreme kreiraju vrhunske naslove. Jedan takav problem imao je i Howard Scott Warshaw, koji je od Atarija dobio zadatak da za samo pet nedelja napravi igricu o E.T.-ju. Nadajući se da će na krilima popularnosti ovog filma i kupoholičarske groznice koja Ameriku drma svakog Božića, menadžeri Atarija su ubogog Howarda pritisli da napravi igru za koju se kaže da je bila kap koja je prelila čašu, te industriju igara gurnula u sunovrat.
Bilo bi nekorektno da se za krah optuži samo loša ponuda konzolnih igara a da se ne pomene sve veća zastupljenost PC računara. 1977. godina je značajna još po nečemu, osim kao godina rođenja autora ovog teksta. Naime, te davne 1977. su počeli da se prodaju polusklopljeni računari, koje bi kupci sastavljali kod kuće. Čuveni trio iz 77. su činili Apple II, Commodore PET i TRS-80 Model, od kojih su zadnja dva koštala ispod 1000 dolara. Međutim, ono što im je nedostajalo bio je džosjtik i lošija grafika u odnosu na konzole. Sve se to promenilo do 1982. PC je uspeo da stigne i prestigne kvalitet slike i zvuka konzola, imali su jače procesore i više memorije a cene su bile niže. Sve ovo je omogućavalo da se PC računar, osim za igranje mogao koristiti i za druge stvari, poput knjigovodstva i pisanja teksta.
Neposredno pred krah, na tržištu je postojao veliki broj igara i konzola koje se nisu prodavale. Kada su trgovci zatražili od proizvođača povraćaj novca ili neki noviji proizvod, mnogi nisu imali šta da vrate. To je dovelo do bankrota velikog broja IT firmi. Ne mogu a da ne napravim paralelu sa sadašnjim trenutkom u svetu igara. Ponuda je sve veća, kvalitetnih naslova sve manje. Šta će se desiti ako sada prodavci zatraže svoj novac nazad? Ko će tada ostati???