Phoenix Point

Jedna od najuzbudljivijih igara u Los Anđelesu ove nedelje neće imati konferenciju za novinare ili grandioznu prezentaciju. Phoenix Point [oficijelni sajt] je novi taktičko-strateški hibrid Juliana Gollopa, kreatora originalnog X-COMa, sa kojim smo se juče sreli kako bi pričali o proceduralno generisanim vanzemaljskim napadima, simuliranim ljudskim frakcijama i o još mnogo drugih stvari. Ovo je prvi svetski detaljni pogled na ovu igru.

Ovo je više od rimejka X-COMa, to je jasno na prvi pogled. Iako potezna taktička borba dosta podseća na onu iz Firaxis serijala, sa okolinom koju je moguće uništavati i nivoima koji se generišu pred samu borbu, najjača i najuzbudljivija ideja koju Phoenix Point nudi jeste na strateškom nivou, gde se kombinuju elementi klasične strategije sa hororom koji vreba kao u Magli Stivena Kinga. Pre nego što uđemo u dublju analizu, evo kako nam ta budućnost izgleda. Ni malo nije lepa.

Phoenix Point je možda poslednja nada za čovečanstvo. To je izolovana naseobina preživelih u svetu koji je otišao dodjavola, to je vrh koji se izdiže nad plimom užasa koji preti da uništi ono što je je ostalo od ljudske vrste. Vaš zadatak je da povedete neorganizovanu grupu ljudi koji su Phoenix Point učinili svojim domom, prvo osiguravši  njihovo preživljavanje sakupljanjem hrane i drugih resursa a zatim borbom sa neprijateljima koji ih okružuju.

Igra je smeštena u 2046. godinu a poslednje skupine ljudske rase se skrivaju u utočištima koja su razbacana širom sveta. Razlog tome je nešto što se desilo dvadesetak godina ranije, kada se topljenjem večitog leda sa polarnih glečera u okeanu našao vanzemaljski virus, koji je milenijumima mirovao. Taj virus je sposoban da mutira bilo koju vrstu sa kojom dođe u kontakt, što je dovelo do prvog talasa zastrašujućih vodenih stvorenja, što podseća na X-COMov Terror From The Deep, koja su krenula napad na kopno.

Virus se širi pod okriljem magle koju možete videti kako se širi preko mape. Ona se javlja kako u taktičkim borbama tako i u strateškom pogledu, na Geo mapi, o čemu ćemo kasnije, ali sada možemo da o njoj najbolje mislimo kao o sistemu koj sakriva svetsku mapu, bukvalno kao “fog of war”. Ona skriva stvorenja i štiti ih, predstavlja prisustvo neprijateljskih vanzemaljaca ali i medijum koji kvari i širi virus na Zemlji.

Ideja vodilja u Phoenix Pointu je uzeta iz jedne od najznačajnijih reči iz X-COM-a naslova: nepoznato. Gollop mi priča da želi da stvori igru u kojoj će se igrač bojati mraka i u kojoj će neprijatelji inteligentno reagovati i menjati se u zavisnosti od igračevih taktičkih izbora. Ako odbijete prvi talas korišćenjem snajperskih pogodaka, sledeći napad možda bude sa čudovištima koja imaju hitinske štitove sa svoje prednje strane ili sa humanoidnim hibridima koji takođe imaju puške kojima mogu da odgovore na napade. Promenite taktiku koristeći vatru ili eksploziv i sledeći talas će imati stvorenja koja su otporna na takvu taktiku.

A ako sve drugo propadne, vanzemaljci vas mogu poraziti svojim većim brojem.

“Proceduralno generisanje radi na dva nivoa,” objašnjava Gollop. “Prvo, tu su promenljivi delovi tela. Drugo je što možemo da ih slažemo i menjamo im veličinu do određene mere. Može da se desi da vanzemaljci imaju neki zakržljali deo koji se može uvećati, Ili relativno malo stvorenje koje se nalazi u većem insektu ili slepom mišu, ali koje može postati veće i gadnije.”

U početku, vanzemaljci sa kojima se srećete će se bazirati na kombinaciji morskih stvorenja – video sam čoveka krabu ali Gallop spominje lignje, oktopode i ajkule – ali kako budu stupili na zemlju, novi hibridi će se pojaviti, na osnovu životinja iz vašeg regiona. To znači da će vaša lokacija u svetu diktirati, do nekog nivoa, da li ćete se boriti protiv zastrašujućih čudovišta sa kljivama i surlama ili…divovskim pingvinima? Dao sam mu i deju na šta je Gallop odgovorio pun entuzijazma.

“Da, možda. I slonovi sa dugim nogama, ogromni insekti i slepi miševi, gigantski kameleoni sa krilima.”

Delom Dali, delom Cronenberg, vanzemaljci Pheonix Pointa neće biti samo nepoznati kada god budete igrali, biće oprezni i sračunati. Kada Gollop koristi reč “ogromni” ne govori o razvijenim Mutonima. Pokazujuči na grdobu od koje bi svako pobegao sa vriskom na usnama, na kojoj je više  kandži i zuba nego mesa i koja bi lako mogla da baci manju zgradu na vaš odred, on je opisuje kao “detence”. Kasnije kada mi je pokazao prvi primer akcije u misiji, koja se završava sa naftnom platformom koju napada nešto što izranja iz vode što je toliko veliko da izgleda kao da će progutati celu strukturu.

Više liči na Dagonov napad u Cthulhu: Dark Corners of the Earth nego na nešto što bi očekivao u X-COM-u a Lovecraft citat koji je otvorio prezentaciju ima mnogo više smisla u kontekstu ovako velikog užasa. Ovo je igra o biološkom hororu ali je virus kosmičkog porekla, i verujem da će se kasniji razvoj igre fokusirati na taj element.

“Ne želim da odam suviše od zapleta u ovom trenutku ali ima više završetaka,” objašnjava Gollop. “Ako to odaberete, možete naučiti neke interesantne stvari o tome kako je svet postao takav kakav jeste. Virus je bio na zemlji hiljadama godina i utvrđivanje negovog porekla je važna među-igra koja može da obezbedi moguće rešenje.”

Trebalo bi da se vratimo nekoliko koraka nazad, zato što, koliko god su ova stvorenja fascinantna i centralna za temu i mehaniku igre, iznenadio sam se da mi je bilo zanimljivije kako je Gollop ukopio druge preživele ljude u priču. Vanzemaljce sam očekivao; ono što nisam očekivao je duboka strateška simulacija koja podseća na  kombinaciju frakcija iz Alpha Centaurija, velike strategije i diplomatije kakva je bila u X-COM: Apocalyps.

U originalnom i Fireaxis-ovom X-COM-u priča kreće prvim potezom koji čine vanzemaljci, kako na taktičkom tako i na strateškom nivou a zatim igrač reaguje. Phoenix Point dodatno komplikuje stvari uključujući aktivnost drugih ljudskih frakcija.

Širom sveta, nalazićete utočišta, mesta gde su ljudi uspeli da prežive, uobičajno zbog neke geografske prepreke koja je sprečila maglu iz koje vreba virus. Zbog kolapsa civilizacije i prisustva magle, ova utočišta su postala izolovana jedna od drugih, tako da su razvili potpuno različite poglede na svet i vanzemaljce. To znači da oni mogu da budu prijateljski ili neprijateljski prema vama, u zavisnosti od toga kako odlučite da napredujete u igri.

Činjenica da oni mogu da ratuju međusobno mi je najuzbudljivija. Kada je reč o strateškim igrama, osećam se mnogo lagodnije u simuliranom svetu koji se razvija i bez mog uticaja. To je jedan od razloga zašto volim Paradoxove velike strategije: imaju endžine za kreiranje alternativne istorije u kojoj možete učestvovati, ali ne usmeravaju svu svoju pažnju samo na igrača.

Phoenix Point, popur Apocalypse pre njega, ima neke od tih karakteristika. Frakcije će razvijati svoje planove i razvijati tehnologiju, a potrebno im je da sakupljaju resurse kako bi preživeli baš kao i vi. Praviće saveze i ratovaće međusobno, kao i protiv vanzemaljaca, a ceo konflikt i prateće priče mogu da se dešavaju i bez vašeg učešća ako pažnju usmerite negde drugde.

Možete se pitati zašto bi se poslednji ostaci čovečanstva mođusobno borili umesto da usmere svoje napore na suzbijanje spoljne opasnosti. Prvo, njihova izolovana priroda i različite ideologije ponekad znače da se oni jednostavno ne vole. A tu je i nedostatak resursa u svetu – ako je potrebno da nahranite svoje ljude a druga grupa ima višak koji ne želi da proda, moguće je da organizujete pljačku.

Naravno, možda mislite da ćete bolje proći kreiranjem saveza. Trgovina i diplomatija su takođe podržani ali različit sistem verovanja i ciljeva među frakcijama će u jednom trenutku dovesti do tenzija i konflikta. Ne možete biti prijatelj sa svima. Do završetka kreiranja igre će verovatno biti više frakcija, ali Gollop sada ima tri na pameti.

Sanctuary je grupa okrenuta nauci i ekologiji, koja veruje da budućnost planete uključuje život sa vanzemaljcima. U tu svrhu, oni su razvili biosfere u kojima se nalazi živi svet – veštački ekosistem neke vrste – koji je ujedno i su+istem za rano uzbunjivanje, kao i tehnologiju koja može da odbije maglu. Njihov moto, je ukratko “mi ćemo biti u našem prostoru a vi budite u vašem”.

Totalno drugačijeg pogleda na svet su Human League, milicija sačinjena od preživelih koji misle da mogu naći vojno rešenje za ovu pretnju. Veruju da zajednički život nije moguć i žele da odbiju invaziju silom.

Na kraju, tu je Advena Domine, religiozni kult koji žrtvuje svoje neprijatelje u ritualu “spajanja” sa vanzemaljcima. Normalno, kada se čovek inficira virusom, kao i bilo koja životinja, izgubi scoju svest i postane lutka u rukama vanzemaljaca. Kult je pronašao način da razvije tehnologiju koja im dozvoljava da prime vanzemaljsku DNA a da pritom zadrže svoju svest.

U sledećem delu igre, bićete u mogućnosti da koristite neke jedinstvene tehnologije razvijene od strane frakcija, tako što ih nekako uzmete ili ih sami razvijete uz njihovu pomoć, ako ste u dovoljno dobrim odnosima. Što se tiče tehnologije Advena Domine, postoji sličnost sa delom u Enemy Within – gde menjate DNK vaših vojnika, što može biti korisno ali postoji rizik da u potpunosti izgube ljudski deo sebe.

Postoji nekoliko puteva u razvoju koji su nezavisni od frakcija. Jedan je u potpunosti baziran na pravljenje zemaljske tehnologije kako bi se poboljšalo oružje, oklopi i druga oprema a drugi su bazirani na klasičnijem X-COM istraživanju vanzemaljske tehnologije preko saznanja do kojih se dolazi autopsijom vanzemaljaca i analizom vanzemaljske opreme.Ako naiđete na mutanta koji je osetljiv na vatru, na primer, možete da postavite istraživanje načina da se ta slabost iskoristi, što će dovesti do razvoja bacača plamena ili zapaljivih metaka, npr. Možete istraživari biogenetiku i bez uticaja Advena Domine, uzimajući delove vanzemaljaca kako bi “poboljšali” vape vojnike.

Sve to dolazi kasnije. U početku, vaš cilj je da jednostavno preživite. Za razliku od uobičajnog početka u X-COM igrama, počinjete kao tehnološki superiorniji, ali vanzemaljci imaju brojčanu prednost, kao i mogućnost mutacije i prilagođavanja. Druge frakcije će vam davati misije kako bi došli do namirnica i tehnologije na početku igre, ako želite da im pomognete u odbarni, ali će i vaša baza trebati da se brani. Ako se magla pojavi blizu vašeg utočišta, postoji velika verovatnoća da de uslediti napad.

Osim odbrane onog što imate, morate se koncentrisati na širenje svojih teritorija, kako bi ostvarili kontakt sa drugim frakcijama u cilju protoka ljudi i robe. Sve ovo se dešava na Geoscape mapi koja u mnogome podseća na poboljšanu verziju X-COM originalnog globusa. Tu možete da vidite napredovanje magle i ključna strateška mesta, poput onih u kojima se nalaze korisni resursi i drugi zbegovi.

Međutim, veći deo igre provešćete u taktičkim bitkama. Nivoi se proceduralno generišu, kao i čudovišta, a vizuelno sve podseća na Firaxisov XCOM. Ima promena, gde je najznačajnija da možete ciljati odreženi neprijateljski deo, prvenstveno kod većih stvorenja. Možete pucati u ruku koja drži oružje, ili noge kako bi smanjili radijus kretanja. U misiji koja nam je pokazana, čudovište sa izraslinom na leđima je izbacivalo maglu, što je pravilo zaklon u kome je bilo otežano gađanje našim jedinicama.

Magla igra ključnu ulogu u bitkama, čineći bukvalniju ratnu maglu “fog of war”. Čudovišta unutar magle su misterija – možete pucati u njih ali nećete imati ideju šta su njihove sposobnosti dok se ne pojave pred vama a magla nestane oko njih. U primeru koji sam video, snajper sa visinskom prednošću je uspeo da pogodi izraslinu na čudovištu, koja je pravila maglu što je omogućilo da se vide druga stvorenja u okolini.

Proceduralni nivoi imaće u sebi neke mini ciljeve u obliku strateških tačaka razbacanih po mapi. Ovo mogu biti neke visinske tačke, kontrolne sobe ili vanzemaljske instalacije. Ako dođete do njih možete odigrati taktički, uneti u borbu dodatni strateški sloj, koji može da dovede do poboljšanja karakteristika nekog vojnika ili cele čete.

Sami vojnici su potpuno izmenljivi, a postoji aura  XCOM 2 bande oko njih. Post apokaliptični borci, bez uniformi ili regularnih frizura. Osim kozmetičkih izmena, bićete u mogućnosti da ih opremite izvidničkim dronovima, raznim oklopima i drugim poboljšanjima, kao i oružjima koje istražite. Gollop kaže da neće postojati striktna podela klasa kao u XCOMu i nastavcima, ali će biti dobro da se pravi što raznovrsniji  odred.

Sve promene u srži X-COM ideje – bilo da se radi o dodatnoj diplomatiji i simuliranim ljudskim frakcijama ili promenljivim mutacijama samih vanzemaljaca – postoji iz jednog razloga. Gollop želi da stvori strategiju u otvorenom svetu i želi da kreira igru u kojoj tera igrača da menja strategiju u letu. Uspešna taktika neće biti takva doveka, jer će se protivnik bukvalno menjati kako bi je zaobišo, a sam tip oružja koje koristite uticaće na buduća čudovišta sa kojima se srećete.

To je veoma uzbudljiv predlog, kombinovanje straha i napetosti iz originalnog X-Coma sa ispoliranim Firaxisovim rimejkom. Dodavanjem trunke velike strategije, sečanja na najjače ideje iz Apocalypse i Phoenix Point postaje nešto sasvim jedinstveno. Kada sam ugovorio sastanak sa Gollopom polovično sam očekivao igru koja odaje priznanje kreatoru i poznatom originalu. Znao sam za promenljivu verziju vanzemaljaca i mogućnost da ih gađate u delove tela ali to je više izhledalo kao kozmetička promena nego kao dramatična izmena u igri.

Nećemo biti u mogućnosti da igramo završenu verziju još neko vreme. Očekuje se da izađe 2018. godine i to najverovatnije u drugoj polovini godine. Gollop je u gradu kako bi pričao sa izdavačima kao i sa novinarima, a već ima prototip ove igre koji radi. Taktička borba je takođe skoro gotova, u pre-alpha fazi.

Sa svojom diplomatijom izmešu frakcija, Phoenix Point me uzbuđuje više nego što bi bilo sa direknim pokušajem evociranja X-COM igre. Ovo je hrabra igra koja je učila od svih igara iz ovog serijala, uključujući i Firaxisove rimejke (o kojima Gollop priča sa oduševljenjem), ali je proširila svoje polje i na klasične strategije i  survival horror.

Izvor: www.rockpapershotgun.com